Univer ili medijapan?

Prilikom razgovora sa kupcima koji bi želeli da im radimo kuhinju jedno od najčešće postavljenih pitanja je: šta je bolje univer ili medijapan? Ovde ćemo pokušati da iznesemo sve prednosti i nedostatke i jednog i drugog materijala, a na vama ostavljam konačni izbor.

Univer

Univer je ploča iverica, najčešće debljine 18mm, mada je ima deblje i tanje, ali za našu komparaciju druge debljine nisu interesantne. Ona je oplemenjena melaminskom folijom sa obe strane svojih površina. Ta folija može da bude dezenirana raznim teksturama i strukturama drveta, kamena, pa sve do običnih jednostavnih boja. Dezeni folija su u današnje vreme dostigli takav nivo estetike da vrlo često ne možete da znate da je to kompozitni materijal, a ne prirodno drvo.

Problem folije je što je ona obično debljine 0,2mm, te je osetljiva prilikom rezanja (mora da se reže vrlo pažljivo na specijalnim krojačima ploča koji na sebi imaju predrezače), pa često mogu na ivici da se primete male krzotine od rezanja. Takođe je problematična upotreba ovih ploča ako se stavljaju u funkciju pult-ploče gde su izložene konstantnom habanju, te se posle svega godinu-dve korišćenja mogu videti tragovi habanja (izlizana tekstura). Ovaj problem nije primećen na vertikalnim delovima i frontovima nameštaja.

Postoje neke ploče koje imaju debljinu folije od 0,5mm pa i do 2mm, to su u glavnom visoki sjajevi sa nešto višom cenom. Inače, sama melaminska folija je veoma otporna na grebanje, udarce, razne hemikalije koje se koriste u domaćinstvu, UV-zračenje…

Još jedan problem je primećen prilikom upotrebe univera: nakon sečenja ploča na željenu meru sledi tzv. kantovanje (lepljenje trake na presečene ivice ploče koje otkrivaju unutrašnji sastav ploče). Trake koje se lepe su u poslednje vreme dobrog kvaliteta (PVC i ABS materijal) debljine od 0,5mm, pa do 3mm. Meni su lično najlepše trake 1mm debljine. Tih traka isto kao i kod ploča ima u razni dezenima, teksturama i strukturama koje oponašaju drvo, kamen, pa do jednobojnih tonova. Prilikom nanošenja trake na ivicu ploče ona se lepi i obrađuje tokom prolaska kroz „kant-mašinu“ da bi imala lep profil. Adhezivni spoj trake i ivice ploče je veoma kvalitetan, u izvesnoj meri je vodootporan, ali u granicama, što znača da ukoliko prelijete vodu preko kantovane ivice nećete imati problema ako blagovremeno obrišete vodu, ali ako dopustite da se voda zadrži na spoju dok se sama ne osuši i ovaj proces ponovite nekoliko puta budite uvereni da će spoj lepka i ploče popustiti i da će ploča u jednom trenutku nabubriti. Ovaj problem po našem iskustvu nije dominantan jer retko imate potrebu da neki element nameštaja konstantno zalivate vodom.

Veći je problem to što se nakon kantovanja uvek vidi mikrolinija spoja trake i ivice ploče i to je nemoguće sakriti bez obzira da li se upotrebljava bezbojan lepak ili lepak sa puniocem, pa je estetski momenat narušen jer nemate utisak celovitosti elementa. Ta linija može naročito da bude problematična kod trenutno modernih belih frontova gde žućkasta linija kvari utisak integrisane beline.

Velika prednost univera je to što se jednostavno pretvara u željeni proizvod (sečenje+kantovanje+montaža), pa pored toga što cena univera nije visoka, logično je da ni cena obrade nije velika te na kraju dobijete estetski veoma dopadljiv proizvod po pristupačnoj ceni.

Medijapan ili MDF

Medijapan ili MDF (Medium Density Fiberboard) je ploča vlaknatica srednje gustine. Njena prednost u odnosu na ivericu je što se po površini mogu izrezbariti šare razne debljine i dubine, pa frontovi mogu da dobiju određenu dopadljivost.

S obzirom da medijapan ploča nema boju, ona se nakon sečenja i eventualno rezbarenja mora dalje oplemeniti. To se radi farbanjem poliuretanskim premazima u specijalizovanim komorama za farbanje, gde se mogu dobiti boje raznih tonova i kategorija sjaja (od totalnog mata do vrlo visokog sjaja), a oplemenjavanje može da se vrši i pomoću specijalnih vakum-pesa gde se medijapan ploča oplemenjuje folijama koje mogu da imaju na sebi neku drvo-teksturu ili boju sa takođe raznim kategorijama sjaja.

Ovako obrađeni frontovi imaju vrlo visoke estetske vrednosti: završna obrada može da izgleda vrlo luksuzno, nema naknadnog lepljenja kant-trake, pa površina sa ivicam čini integrisanu celinu. Zahvaljujući upravo toj integrisanoj završnoj obradi, ove površine su više otporne na prolazak vlage u materijal nego kod univera. Ali ovakva obrada ima i svoje nedostatke.

S obzirom da se rezbarenje i dalje oplemenjavanje medijapana radi u zanatskim uslovima čest je slučaj pojave grešaka: izdubljena šara može da odstupi od željene po dubini ili širini, u filmu premaza je moguće da se pojave tačke prašine koje kvare utisak savršene površine, površina premaza nije tako dobro otporna na grebanje kao univer folija, neki svetli tonovi (naročito bela) mogu da vremenom požute usled uticaja UV zračenja, folija posle nekog vremena može da dobije mehurove ili da počne da se ljušti od ivice prema sredini, front može da se posle nekog vremena iskrivi (ukoritavi) zato što ga je folija zbog lošeg režima obrade povukla… naravno ovakve greške nisu pravilo i daju se popraviti. Ali ako ste odlučili da vam neki proizvod od medijapana radi neki neproveren stolar onda su moguće komplikacije, zato oprez, uvek tražite reference od stolara i garanciju.

Naša preporuka je da ove stvari obavezno radite u nekoj registrovanoj firmi, jer ćete tako uspeti da ostvarite garanciju, sve ostalo je rizik. Ostalo je još da spomenemo da je cena neobrađenog medijapana i univera približno jednaka, ali da cenu univera dalje malo poskupljuje kantovanje, a da cenu medijapana znatno poskupljuje duborez i oplemenjavanje.

Iz ovog komparativnog opisa mi deluje kao da smo navijali za univer, mada lično više volim da radim sa medijapanom.  Na vama je da proglasite pobednika za svoj slučaj.

Zlatko Ankić, dipl. inž.